Najpopularniji operativni sistemi u 2020. godini

Najpopularniji operativni sistemi u 2020. godini

Windows 10 jeste mnoge korisnike vratio i zadržao u svoj Microsoft tabor, međutim, Korona je indirektno doprinela nečemu drugom dok je naš dragi Bili rešio da investira u medicinu, čipove i vakcine. Slobodnim rečnikom rečeno, jer tu leži lova budućnosti.

Zbog toga smo rešili da pretresemo ovu 2020. godinu i vidimo šta smo tu imali popularno do sada. Zašto Windows stagnira ali i dalje dominira. Zašto je Linux počeo da raste i kada su stoni (engl. desktop) računari u pitanju i gde nestaju MacOS, Chrome i drugi dok se sve više okrećemo mobilnim telefonima.

Windows market share od 87.70%

Nikada nismo voleli Bilija, a najmanje kada se bavio planovima da nas sve vakciniše jer tako… ali Windows drži svoju poziciju kada je zastupljenost operativnih sistema na stonim računarima u pitanju i to u meri ne manjoj od 87.70%.

Net Marketshare, Market Share Statistics for Internet Technologies, drži Windows na 87.70%, Mac na 9.40%, Linux na 2.32% i ove druge ispod 1%. Evo kako to izgleda:

Mnogi će reći da je Windows 10 porastao. Međutim, nisu u pitanju novi korisnici, već Windows 7 korisnici koji su uradili upgrade, Desktop Windows Version Market Share Worldwide.

Ako pogledamo ovu plavu liniju koja raste (Windows 10) proporcionalno sa žutom linijom koja pada (Windows 7) stvar je jasna:

Kada imate proizvod od 87.70% share-a na tržištu i to traje dugo u stagnaciji, ne smatra se dobrim znakom. Ako nema porasta, znači da postoji sve veća mogućnost da dođe do pada naročito ako za vratom imate serversku aždaju od stotinu glava iz Linux familije i jednu načetu ali za svoje računare upeglanu Jabuku.

Ako postoji pravi trenutak da drugi počnu da rastu, ona je to sada dok Bili gleda na drugu stranu. I upravo to se i desilo.

Skok Linuxa sa 1.36% na 2.87%

Da, Linux je sa 1.36% u martu, skočio na 2.87% share-a u aprilu. Možda biste pomislili da nešto više od 1% i nije neki skok, međutim, market share na globalnom nivou koji poraste za 1% za one koji umeju da čuju, osete i ulože može da ima smisla.

Da li je Korona pogodovala tome da ljudi imaju više vremena da nauče i nešto novo i okrenu se Linuxu koji je besplatan i sada ima sve što i Windows, ne znamo.

Međutim, ako se nastavi ovaj trend, ljudi bi mogli da čuju da se u Linux svetu krije po jedan operativni sistem skrojen tačno po njihovoj meri, brži, stabilniji, bez virusa i malvera, mogli bi da počnu da traže računare koji dolaze sa predinstaliranim Linuxom.

Upravo ta potražnja je ključna gde proizvođači počnu da planiraju bolji ugođaj potrošačima, prilagođavanje hardvera ali i bolji rad i ulaganje u Linux da se što bolje prilagodi kućnim mašinama – koje su ljudi počeli da traže.

Ako pogledamo mart na grafikonu iznad, videćemo da Windows (ne Mac) ima mali pad, Linux mali porast, odnosno da se deo tržišta iz Windows prelio u Linux koficu.

Nešto slično se dešava i sa Ubuntuom

Da, ali ne možemo reći da je u upitanju urok Microsoft announces first Technical Preview of Azure Stack with Ubuntu ili zarada Should Microsoft acquire Canonical / Ubuntu? ali Ubuntu više nije na prvom mestu. Ako niste pratili Distrowatch, evo kako stoje stvari u poslednje vreme:

Ja sam lično u Linux svetu počev od nekog Kubuntua 8.04 (znači negde od 2008. godine) i svedočim da je Ubuntu uvek bio zakucan na prvom mestu, međutim, to se menja.

Otprilike kada je MX Linux ustabilio svoj napredak, dolazi do pada Ubuntua i Windowsa ali i do porasta market share-a kada je Linux na računarima u pitanju.

Ako gledamo Distrowatch vidimo da su se izdvojili i vode MX Linux, Mint i Manjaro i svi imaju nešto zajedničko – skupove preinstaliranih aplikacija koje su unapred prilagođene korisničkom iskustvu.

Ako saberemo sve ovo što smo rekli napred u tekstu možemo da zaključimo da su korisnici počeli da biraju operativni sistem sa sledećim karakteristikama:

  1. besplatan OS
  2. sa besplatnim aplikacijama kao alternativama za MS Office (npr.)
  3. sa svim preinstaliranim aplikacijama (video, audio, kodecima…)
  4. pogodan za razvoj (programiranje, video, audio, dizajn…)
  5. siguran od virusa
  6. brz i stabilan
  7. siguran od vakcina, čipovanja i sakupljanja podataka

Naravno, cenu toga plaćaju Ubuntu kao i Windows…

Proročka moć iz MAC voćnjaka i smrt velikih kućnih mašina

Apple je od početka imao vizionarske moći koje nadmašuju praktične moći Windowsa, pa ako je za verovati njihovom naprednom eko-sistemu budućnost je u velikim tabletima umesto PRO mašina, srednjim i malim tabletima umesto računara za svakodnevne korisnike i moćnim telefonima umesto svih urađaja za komunikaciju.

Pored toga, Mac ima ekosistem o kojem maštaju svi drugi proizvođači. Reč je o savršenom povezivanju svih uređaja koje imate a koji rade pod njihovih operativnim sistemom – telefon, tablet, stoni i prenosni računar, sve je povezano preko naloga koji svaki Mac korisnik koristi.

Pored toga, Mac se i kune u Bilija iz Microsofta da je sve enkriptovano i niko ne može da prati i sakuplja Vaše podatke.

Problem sa MacOS-om je to što radi samo na Mac uređajima. Dobar uređaj koji gura granice tehnologije ukombinovan sa ispeglanim, namenskim operativnim sistemom ima sve potrebne vrline ali i cenu koja za obične potrošače baš i nije mala.

Mac se na svetskom tržištu drži nisko, ako pogledate grafikon sa početka ovog teksta, ali iznad sebe ima mnogo mesta za rast. Priznaćemo svi da je to bolje nego biti visoko i imati puno mesta za pad.

Ukoliko bi Mac rešio da svoj ekosistem omogući dostupnim za široke narodne mase, to bi moglo da dovede do mnogih drugih Korona ratova – vidimo šta se desilo sa 5G mrežom i mogućnošću da kineski Huawei tu dominira.

Ali hajde da napravimo ono po što smo došli na ovu stranicu. 🙂

Evo koji su najpopularniji operativni sistemi u 2020. godini

Hm, moraćemo da se držimo brojki i malo pretpostavljamo. Popularnost može se dobiti ako se oduzmu brojke koje pripadaju milionima računara koji su tradicionalno pripojeni na operativne sisteme na kojima moraju da rade (npr. arhive, statistike, škole, fakulteti…) od brojki koje pripadaju onima koji biraju da koriste nešto što žele i treba im.

Shodno tome napravili smo našu listu. Redni brojevi koje vidite predstavljaju hladnu „popularnost“ na osnovu broja korisnika, dok je redosled skrojen prema realnoj popularnosti (gde korisnici biraju da to žele). Krećemo od najpopularnijeg:

Broj 3: GNU Linux – Linux je zaslužan za većinu stvari koje vidite na internetu. Internet se vrti na Linux serverima ali to ne utiče na popularnost na stonim i prenosnim računarima još uvek. Zbog toga je ovaj sistem na trećem mestu. Linux je neprofitabilan i nije marketinški pokriven da bi lako dopreo do običnih svakodnevnih korisnika.

Takođe, još uvek nije toliko zastupljen kao preinstaliran na računarima i telefonima da bi neko bio „prisiljen“ da ga koristi i tako doprinosi market share-u. Linux je trenutno stvar odabira. Baš zbog toga ovo treće mesto je diskutabilno u smislu da bi trebalo biti više s obzirom da ovaj sistem nije nametnut korisnicima (Windows) i ne nudi najbolje out-of-box iz IT sveta (Mac).

Broj 4: Android – Jasno nam je da više od pola planete koristi telefone sa ovim operativnim sistemom i da samo tome dugujemo popularnost. Ne kažemo da su loši, već da su sjajni i omogućavaju svim proizvođačima da tu spakuju baš ono najbolje iz svojih IT laboratorija direktno u telefone i tablete.

Broj 1: Windows – Statistika nastala silom prilika i inercijom, ovo je najpopularniji operativni sistem koji ljudi koriste. Podrumski arhivi, biblioteke, statističari koji vuku korene iz prošlog veka, bilbordi i svi oni koji žele da obave nešto i odu kuću, koriste ovaj operativni sistem.

Broj 2: Apple Mac – Mogućnošću velikog broja Amerikanaca da kupuju i održavaju statistiku dolazimo do drugog mesta. Naravno, tu se pridružuje i ostatak sveta koji dobrinosi popularnosti ovog OS-a. Veliki broj programera, dizajnera, pozera i onih koji uživaju u korišćenju računara oslanjaju se na ovaj operativni sistem.

Zaključak

Trenutno pišem ovaj članak sa Mac-a, ali uporedo koristim i Windows 10, CentOS 6 i 7, Ubuntu 20.04 jer svaki od ovih sistema ima nešto bolje od drugog.

Na primer, kod mene, Mac je za duže sate na bateriji, savršen za pisanje i do ekstrema prilagođen lakom rukovanju počev od tastature preko trackpada, virtuelnih radnih površina… CentOS je besplatan i trenutno sjajno rešenje za rad servera, Ubuntu 20.04 nudi najlepšu podlogu za učenje i razvoj, Windows 10 je trenutno najbolji za Photoshop i kratku video produkciju.

Suština je da svako od nas bira ono što mu treba ili što mu završava posao trenutno. Skok Linuxa može da znači da je dosta ljudi istovremeno počelo da se okreće onom što GNU nudi, daju šansu razvoju i novim saznanjima. Ko zna, u vreme Korone i kućnog pritvora, možda je ljudima i dosadno, pa prosto sada imaju vremena da instaliraju Linux koji već dugo planiraju da bace u testiranje.

2 thoughts on “Najpopularniji operativni sistemi u 2020. godini”

  1. Pitanje…
    Imam laptop sa instaliranim ubuntu programom ali mi je potreban windows.( Firma s kojom saradjujem mi nudi neka resenja ali… windows).
    Molim za misljenje. Dali da instaliram windows u nov laptop?
    U pitanju je Dell g 3. Hvala na pomoci.

    1. Sve zavisi od Vaših potreba, da li Vam Ubuntu služi u svakodnevnim aktivnostima? Ako da, zašto bi ste stavljali Windows? Ako ne, onda naravno zašto da ne stavite Windows 🙂 Pozdrav

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Call Now Button